Vesti

Food Waste program u Courtyard Belgrade City Center Hotelu

U hotelu Courtyard Belgrade City Center predstavljeni su rezultati projekta HotelKitchen koji se bavi borbom sa otpadom od ostataka hrane tzv. food wast-om. Konferenciji su prisustvovali Robert Gasser, generalni direktor hotela Courtyard Belgrade City Center, Olivera Škorić marketing menadžer hotela, Deni Porej, direktor WWF Adrije, Fabijan Peronja projektni službenik WWF Adrije, a konsultanti na projektu bili su Robert Ripli, Ana Balić i Pantelija Pekić u ime kompanije Gastronomadi. „Srbija godišnje baca oko 250.000 tona hrane, dok ta brojka na teritoriji EU dostiže 88 miliona tona, od toga čak 40 miliona tona voća i povrća bačenog samo zbog nepravilnog izgleda, a sve to košta vrtoglavih 140 milijardi eura. Nepravilnim odlaganjem tog otpada ispušta se metan, izuzetno štetan plin, a uz to potrebne su ogromne količine zemljišta, vode i energije za proizvodnju te prekomerne količine hrane. Smatra se da je čak 70% biološke raznolikosti izgubljeno zbog krčenja šuma i prirodnih staništa da bi se prenamenili u farme i poljoprivredna zemljišta. Osim ekološkog problema, food waste predstavlja i društveni problem jer u jednu ruku bacamo hranu, a u drugu imamo gladne. Naime, trenutno na svijetu imamo 9 miliona gladnih, a čak 800 miliona na rubu siromaštva I gladi. Projekat je izvrsna prilika za hotele da podignu standarde u industriji te da budu zeleni pioniri u borbi s otpadom od ostataka hrane. Vrlo smo ponosni da su hotel Courtyard Belgrade City Center i hotel Esplanade u Zagrebu prvi krenuli sa programom, ali već sada imamo još zainteresovanih“, izjavio je Fabijan Peronja iz WWF Adria.

Read more

Poseta NjKV Princeze Marije Gabriele Savojske

Od 2 – 5. maja agencija Talas M ugostila je „Club des Leaders“ iz Ženeve, čiji su članovi najuticajniji ljudi u krugovima finansija, industrije i politike. Najistaknutiji član tokom njihovog boravka u Crnoj Gori je bila Nj. K. V. Princeza Maria Gabriela Savojska kojoj su ostali članovi kluba dali ulogu domaćina zbog njenog crnogorskog porijekla. Tokom posjete prijestonice Cetinje princeza Maria Gabriela je imala privatnu posjetu muzeja gdje je vidjela mnoge porodične slike svojih predaka. Najupečatljivija za nju bila je porodična slika sa njenim ocem, zadnjim italijanskim kraljem. Na pitanje vodiča da li je istina da je kraljica Jelena bila viša za 20 cm od svog supruga italijanskog kralja, princeza Maria Gabriela se ponosno ispravi i sa velikim osmijehom odgovori: „Razlika je bila i veća, i na svu sreću smo moj otac i ja naslijedili taj crnogorski gen″. Nakon posjete muzeju u Biljardi organizovana je degustacija roze vina „Regina″. Put nas je dalje vodio u srce nacionalnog parka Lovćen gdje je, uz tradicionalnu crnogorsku gostoprimivost, u restoranu „Ivanov konak″ gostima poslužen izvanredan planinski meni. Narednog dana grupa je otkrivala čari Boke krstarenjem na katamaranu. Prije ukrcavanja uživali su u šetnji kroz stari grad Kotor, gdje je organizovan koncert hora „Jedinstvo″ u crkvi Svetog Nikole. U poslijepodnevnim časovima na Gospi od Škrpjela, biseru Boke, grupu je dočekao Don Srećko koji je svoje znanje o ostrvu, crkvi i muzeju i baroknom gradiću Perastu podijelio sa gostima. A boravak grupe od 150 učesnika, među kojima je bilo pet ministara i 40 gradonačelnika, najbolje opisuju riječi partnera iz inostrane agencije: „Ovo putovanje je veliki uspjeh. Ponuđeni program sa vaše strane je kreirao prelijepu sliku Crne Gore… Za gala večeru učesnici su imali samo riječi hvale. Veliko hvala za profesionalizam. Bilo je pravo zadovoljstvo sarađivati sa čitavom ekipom agencije Talas-M!″.

Read more

Kako kreirati doživljaj u hotelskoj industriji?

Nekada je hotel predstavljao samo mesto u kom prespavate. Važno vam je bilo da je soba čista, da je krevet udoban, da ima tople vode i da je hrana jestiva. Danas, na ovo dodajemo još puno stvari. Počeli smo sa enterijerom, bojom u koju su okrečeni zidovi, materijalima koji su korišćeni u opremanju, detaljima kojima je oplemenjen prostor. Nakon toga, postala je važna Wi-Fi pokrivenost, atmosfera u javnim prostorima, dodatni sadržaji koji se nude. Nekadašnji moto hotelske industrije „osećajte se kao kod svoje kuće″, potvrđuje ovo. Uz to, usluga treba da bude na nivou u smislu ponašanja osoblja i načina na koji ste tretirani od momenta kada se čekirate na recepciji do odlaska kući. Ali, i na ovo ima dodatak koji se zove „doživljaj″. Ovaj fenomen, koji je u ekspanziji, postaje toliko važan da je gostima u vrhu liste prioriteta, čak ispred cene i lokacije. Postavlja se pitanje: „Kako gostima pružiti doživljaj tj. na koje sve načine možete „oživeti″ hotelski brend?″ Današnji gosti teže avanturi i neobičnim iskustvima. Žele da ih nešto, u pozitivnom smislu, zapanji, ostavi bez daha, oduševi… I to baš u hotelu! Sa druge strane, i hotelska industrija teži tome da njihovi posetioci provedu više kvalitetnog vremena u hotelu. Da im ponudi nesvakidašnje sadržaje i na taj način kod gosta probudi želju da se ponovo vrati. Jedna od opcija je da hotel boravak što više prilagodi gostima. Kako? Kroz personalizaciju. U te svrhe se upravo koriste informacione tehnologije. Na primer, nekada će se, kada upalite TV u sobi, ispisati „Dobrodošli gospodine Petroviću″. Personalziacija može biti i još uočljivija ukoliko ste stalan gost hotela ili hotelskog lanca koji sakupljaju vaše podatke, navike, želje. Na primer, ako često odsedate u istom hotelu, potrudiće se da vam obezbede sobu kojom ste bili najzadovoljniji, sačekaće vas možda čokoladica sa porukicom dobrodošlice na vaše ime ili neki drugi mali gest pažnje. Ono što može biti problem u vezi sa personalizacijom, tj. korišćenjem informacionih tehnologija u tom smislu, jeste što nama to ne izgleda kao nešto što je komplikovano. A upravo je suprotno! Sistemi koji to omogućavaju, tj. kompanije koje ih izrađuju, često nemaju u fokusu čoveka kao nekog oko koga se „vrti″ cela priča o doživljaju. Zbog toga hotelsko osoblje prolazi kroz dodatne obuke i trudi se da nefunkcionalnost sistema nadoknadi svojim prisustvom. Još jedna mogućnost je da boravak u hotelu izlazi iz vaše zone komfora. Šta to znači? Ljudski um luksuz povezuje, između ostalog, sa izolacijom. U svakom smislu – što manji broj gostiju i što dalje od nekog grada ili mesta. Postoje hoteli koji su to shvatili baš doslovno, pa su napravili resort-ove u pustinjama gde jednostavno nemate potrebu da iz njih izađete jer sve imate tu. Od osoblja koje tamo živi do, na primer, lekara koji je takođe tamo. Praktično grad izgrađen u pustinji. Malo ekstremno, zar ne? Ali, postoje i drugi načini da gostima ponudite nešto nesvakidašnje u tom smislu kroz ponudu neobičnog koncepta. Hoteli koji nemaju klasične sobe, već se radi o, na primer, velikim buradima za vina koja su adaptirana u sobe i imaju baš sve što vam je potrebno. Ili hoteli koji su napravljeni od leda, hoteli sa podvodnim sobama i slično 🙂 I na kraju, ne treba da zaboravimo ni na doživljaj koji imamo kada odemo na zvaničnu internet stranicu hotela. Kako živimo u digitalnoj eri, hotelska web stranica je zapravo puno puta i naš prvi kontakt sa hotelom. Odatle počinjemo da gradimo „doživljaj″. Ako vam se tada stvari učine komplikovanim, nedostupnim, ako teže dolazite do informacija koje su vam potrebne ili ih ne možete naći, šanse da odsednete tamo postaju sve manje. Upravo zbog toga, hoteli i hotelski lanci odvajaju velike budžete za UX dizajn. Moderne verzije internet prezentacija hotela izrađuju se nakon ozbiljnih i obimnih istraživanja u vezi sa različitim željama, navikama i očekivanjima gostiju. Šta treba da bude upečatljivo? Koliko vremena korisnik prosečno provede gledajući web stranicu nekog hotela? Koje vrste informacija su mu potrebne? Kreiranje web stranice postalo je izazov u svakom smislu. Kreativnost i inovativnost postali su parametri za uspešnost u svakom poslu, pa i u hotelskoj industriji. Konstantno traganje za novim načinima animiranja gostiju, ali i potencijalnih klijenata, postao je, slobodno možemo reći, jedan od glavnih pokretača ovog biznisa. A kako hoteli uspevaju da kreiraju doživljaj kod gosta i kako to izgleda u praksi, pročitajte u tekstu koji sledi.

Read more

IMEX America slavi kreativnost i radoznalost

Naslovna tema ovogodišnjeg IMEX sajma je mašta, koja prožima sve sadržaje na ovom okupljanju i donosi niz uzbudljivih novih iskustava, izlagača i edukativnih događaja. Generalna direktorka IMEX grupe Carina Bauer objašnjava: „Mašta je lepak koji drži naše događaje – pobuđivanje kreativnosti tokom celog procesa organizacije s ciljem privlačenja učesnika iznova i iznova.“ „Nadamo se da ćemo istraživanjem različitih aspekata mašte otvoriti prostor za sve u globalnoj kongresnoj industriji da postanu kreativniji, da preispituju pretpostavke u svetlu doba promena u kom živimo i da ostvaruju pozitivniji uticaj kad god je to moguće.“ IMEX tim je fokusiran na tri osnovna aspekta mašte u okviru naslovne teme za 2019. godinu: Transformacija i saradnja Partnerstvo može da ima zaista veliku moć. IMEX podstiče profesionalne organizatore događaja da razmisle o načinima saradnje – umesto takmičenja – s drugim organizacijama, kao i posledičnim prednostima. U okviru industrije događaja i podsticajnih putovanja, avio-kompanije, hotelske grupacije, dizajneri, kompanije u lancu snabdevanja, univerziteti, programeri, arhitekte, pa čak i cele države, a naročito gradovi, sarađuju i na taj način transformišu poslovne modele, korisničke servise i iskustva sa događaja. Različitost i inkluzija Kao međunarodna organizacija sa zadatkom da poveže ljude širom sveta, IMEX slavi različitost i putem svoje ovogodišnje naslovne teme želi da organizatori događaja prihvate inkluzivnost. Jedini cilj IMEX sajma je da ujedini i unapredi kongresnu industriju tako što povezuje sve profile ljudi i okuplja ih kako bi formirali čvrste veze. Održivost Održivost je i dalje na vrhu liste prioriteta jer sve više kompanija prepoznaje važnost pitanja kao što su klimatske promene, razvoj zajednice i sve ugroženiji prirodni resursi. Ovo pitanje je sastavni deo IMEX poslovne strategije još od osnivanja kompanije 2003., a rezultati se mere na osnovu industrijskih standarda koji uključuju APEX/ASTM standarde za ekološki održive događaje. IMEX nastoji da podstakne svež pristup „zelenijim″ sastancima i događajima i ohrabri organizatore da zahtevaju promene. „Zeleni″ materijali, izbor namirnica, dobavljači i još mnogo toga sada su ne samo održivi, već i izrazito poželjni. IMEX tim veruje da izgovori više ne postoje, a da će naročito mlađe generacije posvetiti svoju pažnju i uložiti materijalna sredstva da bi zaštitili planetu. IMEX America održaće se od 10 – 12. septembra 2019. godine. Registracija je besplatna za sve one koji rade u industriji događaja i podsticajnih putovanja.

Read more

Destinacijski menadžment u regionu

DT Croatia & DT Slovenia aktivni su na području cijele Hrvatske i Slovenije više od 20 godina kao regionalni DMC, a urede koje uspiješno vode lokalni profesionalci postoje u Dubrovniku, Zagrebu, Splitu, Portorožu i Ljubljani. Partnerstvo u Sloveniji je uspješno već dugi niz godina, a upravo su nju prvi ‘’izgrađivali’’ kao MICE destinaciju zahvaljujući know how-u koji imaju, čak i prije nego što je postojala međunarodna suradnja i Slovenija uopće prepoznata kao MICE destinacija. DT je prepoznat kao siguran i pouzdan partner u organizaciji međunarodnih insentive putovanja, korporativnih događaja, sastanaka i konferencija na području Hrvatske i Slovenije. „U DT-u su vlasnici direktno uključeni u operativno poslovanje tvrtke i uz profesionalne lokalne teamove možemo se pohvaliti velikim brojem zadovoljnih klijenata čiji standardi su visoki. Klijenti posebno cijene posvećenost DT članova svakom detalju u projektima, zaštitu njihovih interesa, kao i fokusiranje na krajnji cilj. U DT-u standard postavljamo visoko, istovremeno vodeći računa o realnim mogućnostima, a na tome svakodnevno rade kako vlasnici, tako i svi članovi dinamičnog DT teama’’, izjavio je Daniel Marušić, DT CEO & Predsjednik. Uz to, DT je član međunarodne asocijacije EUROMIC koja od 1970. okuplja samo vodeće DMC agencije – iz svake države može biti samo po jedan član – a kriteriji po kojima se agencije biraju su vrlo zahtjevni. MICE segment je primarna djelatnost za DT te je ovaj DMC uradio mnogo za unaprijeđenje razvoja MICE industrije u regiji i i dalje nastavlja da svakodnevno ulaže u inovacije i kvalitet usluge. Dokaz tome, pored zadovoljstva klijenata, su i brojne nagrade dodeljene zadnjih godina za najuspješniju tvrtku na lokalnom i globalnom nivou. „Sigurnost poslovanja sa DT je svakom garantirana kroz najmoderniji i unaprijeđen ISO standard poslovanja ISO 9001:2015, a međunarodni financijski analitičari nam godinama unazad dodeljuju bonitetnu ocijenu AAA’’, naglašava Daniel. Hrvatska obala slovi za jednu od najljepših pa je, između ostalih, to jedan od razloga zbog kojih je broj korporativnih krstarenja na Jadranu u porastu. DT se posebno posvetio razvoju te usluge, te napravio odličan spoj užitka i posla.

Read more

Žarko Radulović: Beležimo rast u odnosu na prošlu godinu

MICE segment poslovanja čini veliki deo profita u hotelskoj industriji. Crna Gora, kako destinacija za poslovni turizam, prepoznata je kao jedna od najatraktivnijih u našem regionu. Hotelska grupa Montenegro Stars, a posebno hotel Splendid, više od decenije uspešno ugošćuje najzahtevniju grupu turista – poslovne turiste. O tome kakva je bila protekla kongresna sezona, kako je započeta nova, ali i planovima Montenegro Stars-a, razgovarali smo sa gospodinom Žarkom Radulovićem, suvlasnikom ove hotelske grupe. Hotel Splendid je čest izbor poslovniih gostiju, ali i velikih kompanija. Na koji način uspevate da zadržite poziciju koju imate uprkos velikoj konkurenciji? Gospodin Žarko Radulović Naš osnovni zadatak je da kreiramo upečatljiv doživljaj, a jedan od ključnih elemenata jeste upravo interakcija sa gostom i to u svakom trenutku imamo na umu. Da ste u pravom trenutku tu kad im zatrebate suptilno i nenapadno, a da u svakom ispunite ono što od vas traži ili očekuje – iznad svega da gost osjeti, a ne samo da čuje riječi dobrodošlice. Mislim da je to razlog što smo ne samo zadržali poziciju po kojoj nas prepoznajete, već i što rastemo – kao ključno MICE odredište u Crnoj Gori. Istovremeno, to podrazumijeva mnogo napornog rada i zalaganja svih naših timova, koji u svakom trenutku nastupaju sinhronizovano. U kongresnom smislu, kakva je bila protekla godina i kako je započela ova godina? U prošloj godini oragnizovali smo preko 400 skupova uglavnom internacionalnog i regionalnog karaktera; MICE gosti su ostvarili preko 30,5 hiljada noćenja. Klijenti iz Zapadne Evrope su najbrojniji bleasure gosti. Za prva četiri mjeseca bilježimo rast od 10% noćenja u odnosu na isti period prošle godine. I to je dokaz da smo imali pravilnu, rekao bih, i jedinu moguću poslovnu filozofiju, kad je ovaj vid turističkog proizvoda koji hoteli Splendid i Montenegro nude. Tek planiramo rast u tom segmentu, jer je realno ostvariv. Da li smatrate da su turistički potencijali Crne Gore maksimalno iskorišćeni? Turistički potencijal Crne Gore daleko je od onoga što bi se moglo nazvati punom iskorišćenošću. Činjenica je da smo sad negdje na pola puta do tog maksimalnog učinka. Sezonu smo nakon višedecenijskih napora produžili. Prošlogodišnja je trajala 6 mjeseci, ove godine biće duža najmanje 15 dana. Sad je sezona od marta do novembra i od ove godine puno bolje koristimo svoje kapacitete nego prošle. April je ove godine oborio rekorde kad je u pitanju profit. Maj takođe, jun je jako dobar, a fenomen je da se septembar prodaje 36 odsto više u ovoj godini u odnosu na prošlu. Čisto da pojasnim, hotel Splendid je jedan od nekoliko hotela sa 5 zvjezdica u Crnoj Gori, ali jedini te veličine tj. najveći u smislu kapaciteta. Destinacija nema dovoljno kapaciteta, pa da bismo je podržali, dajemo 30% kapaciteta tour operatorima, a ostatak svojim kanalima prodaje. Tako da popunjenost kod nas ne zavisi od tour operatera i njihovog broja gostiju, već od gostiju koje sami dovedemo svojim kanalima prodaje. Ali, ima još prostora za unaprijeđenja, naročito zimi. Mislim da ćemo to uspjeti da nadomjestimo gostima sa tzv. „dalekih tržišta”. Krenuli smo sa niske osnove – pa bilježimo rast od 200-300%, ali već smo sad došli do toga da procenat rasta opada, što znači da je ukupna popunjenost mnogo veća i zadovoljiće ono što nama treba u zimskom periodu, a to je popunjenost od 60%. Možete li nam reći nešto o daljim planovima hotelske grupe Montenegro Stars u vezi sa stimulacijom kongresnog turizma? Raspolažemo salom koja može da primi hiljadu ljudi. Međutim, Crnoj Gori nedostaje veliki kongresni centar kako bismo mogli da radimo događaje za po nekoliko hiljada učesnika. Za sada, ovo što imamo raste iz godine u godinu i kada ćemo dostići tu maksimalnu iskorišćenost ne bih mogao da prognoziram u ovom trenutku. Ipak, sve ovo sto se dešava sad, unazad pet godina bio je samo san koji sada živimo. Danas imamo korisnike iz cijele Evrope, dok su do nedavno uglavnom to bili gosti iz regiona i Rusije. Perspektiva je dobra, svi putevi su otvoreni, realni sam optimista i siguran u dalji razvoj i rast. Imamo ponudu koju rijetko ko ima. Crna Gora je mala, ali geografski veoma različita. Od Bokokotorskog zaliva, preko Lovćena i Cetinja, Skadarskog jezera… Za tri do tri ipo stata obiđete i more i planine i polja i jezera. To je veoma atraktivno u periodu proljeće/jesen, a takvih mogućnosti je mnogo. U tom smislu smatram da je Crna Gora dobitna kombinacija.

Read more

Kreiranje doživljaja – Uvod u 30. broj SEEbtm magazina

Dostupnost sadržaja i informacija učinila je da nam više nije dovoljno „samo” da zadovoljimo osnovne potrebe. Kada biramo gde ćemo piti kafu, ručati ili hotel u kome ćemo odsesti, biramo prostor koji se, pored dobre kafe i hrane koja se podrazumeva (a do pre neku godinu, pored lokacije, ovo je bio osnovni kriterijum za izbor), nalazi u okruženju koje nam prija, koje u nama budi zadovoljstvo i intrigira nas, bilo svojim dizajnom, specifičnom uslugom, serviranjem hrane i pića, njihovim nazivima, dodatnim sadržajima i mogućnostima zabave, ili svime od navedenog. Miona Milić, glavni i odgovorni urednik Sada čujemo i nov pojam, a to je da je prostor ili neka znamenitost „instagrammable”, što znači da je pogodna za pravljenje fotografija koje će ispasti privlačno i „wow” da se okači na Instagram i privuče veliki broj lajkova. Možda zvuči apsurdno, ali turisti danas, tačnije generacija Z, u internet pretraživače sve češće kuca pojmove kao što su „The most instagrammable spots” u određenom gradu i zemlji, pa na osnovu toga biraju šta će posetiti. Kreiranje doživljaja postaje veoma važno u svim segmentima prodaje i marketinga. Ako obratimo pažnju, marketing kampanje različitih proizvoda i usluga se baziraju na „doživljaju”. Više se ne radi o ukusnom sladoledu ili slatkišu, već je to „King doživljaj”, „Poseban Munchmallow doživljaj”, više nije samo udoban i siguran automobil, već ultimativno iskustvo i doživljaj koji vožnja određenog automobila omogućava. Isto važi i za događaje. Događaji koji omogućavaju prosto dovođenje određenog broja ljudi na određeno mesto u određeno vreme, odavno su prevaziđeni. Edukacija, konferencija, sajam, kongres ili tim bilding, koji pružaju „samo” edukaciju, povezivanje, razmenjivanje kontakata, igranje igara, bez elemenata zaokruženog doživljaja od početka do kraja trajanja događaja, kroz sve ili većinu njegovih faza, promašio je svoju suštinu i očekivanja učesnika. Zato je za očekivati što svi događaji koji prate, ne samo trendove, već očekivanja, naglašavaju da oni pružaju doživljaje, pa pored standardnih heštegova koji se obično sastoje od naziva događaja i godine koje se održava, plasiraju i one koje uz naziv događaja dodaju tu magičnu reč „experience”. Jedan od primera je nedavno održan #imexperience. „Način na koji doživljavamo svet oko sebe je refleksija sveta koji je u nama.” Gabrielle Bernstein Miona Milić, glavni i odgovorni urednik

Read more

Hrvatska – najbolja poslovna destinacija

Britanski magazin Business Destinations, koji je namenjen poslovnim putnicima i zaposlenima u kongresnom turizmu, proglasio je Hrvatsku kao najbolju destinaciju za poslovni turizam u protekloj godini. Hrvatska turistička zajednica bila je u konkurenciji u kategoriji „Evropa“, a u sklopu koje se dodeljuju nagrade za najbolje aerodrome, avio kompanije, hotele i sve ostale usluge koje se nude u MICE industriji.

Read more

ICCA statistika 2018

ICCA statistički izveštaj za 2018., koji se svake godine izrađuje na osnovu broja održanih kongresa na svetskom nivou, ali i njihovog broja učesnika, pokazuje da je u našem regionu zabeležen manji broj događaja u poređenju sa prethodnom. Mađarska je, zajedno sa Budimpeštom, i dalje visoko kotirana u svetu (i prva u našem regionu) – nalazi se na 34. mestu sa ukupno 129 održanih međunarodnih kongresa. Ali i pored toga, ovo je pad u odnosu na prošlu godinu kada je bila na 27. mestu sa 159 događaja. Budimpešta je sa prošlogodišnjeg 12. mesta i 128 kongresa dospela na 20. poziciju sa 100 kongresa. Promene u našem regionu uglavnom pokazuju manje padove destinacija, dok je protekle godine situacija u većini država bila bolja. Izuzetak su Slovenija, Makedonija i Bugarska sa svojim prestonicama. Države sa najprimetnijim promenama su Makedonija koja je bolja za 16 mesta i Crna Gora sa padom za 19 mesta, a kada govorimo o gradovima, svakako su najupečatljiviji Skoplje, koje je napredovalo za 117 mesta u odnosu na ranije i Sarajevo, čija je pozicija lošija za čak 110 mesta. Hrvatska je i ove godine na istom, 38. mestu, ali je broj organizovanih događaja porastao sa 102 na 108. Glavni grad Hrvatske, Zagreb, sada je na 68. mestu sa 41 sastankom, što je za 12 mesta i sa 3 događaja manje u odnosu na prošlogodišnji izveštaj. U Dubrovniku je organizovano 28 kongresa (tri manje nego lane), i sada se nalazi na 97. poziciji, dok je prošle godine bio na 86. Sledeća na listi u regionu je Slovenija koja se popela za 4 mesta i 17 sastanka više u odnosu na prošlu godinu, pa je na poziciji 41 sa ukupno 85 kongresa. Prestonica Slovenije, Ljubljana, sa 56. mesta i 44 kongresa, došla je na 41. sa 59 međunarodnih kongresa. Rumunija je pala za jedno mesto, pa je sada na 44. i ukupno 74 događaja, što je za 4 više u odnosu na prošlu godinu. Srbija se nalazi na 53. poziciji sa isto toliko događaja, dok je prošlogodišnja situacija bila bolja za 11 mesta i 18 sastanaka. U Novom Sadu je održano 9 kongresa, što je za dva više nego lane, i sada je na 272. mestu što je napredak za 53 pozicije. Bugarska je sada na 58. mestu, što je blagi skok od tri pozicije, sa 43 događaja, što je devet više u odnosu na prošlogodišnji izveštaj. Sofija se popela za 40 mesta i sada je na 90. i ima 10 kongresa više, tj. ukupno 31. Makedonija je pre godinu dana bila na 94. mestu sa 10 organizovanih sastanaka, dok je sada napredovala 16 mesta i ima šest kongresa više. Skoplje je napredovalo čak 117 mesta, pa je sada na 241. poziciji sa 11 međunarodnih događaja, što je pet više nego ranije. Sa 89. mesta i 11 kongresa, Bosna i Hercegovina kao destinacija došla je na 93. sa 10 kongresa, a Sarajevo, glavni grad, pao je čak 110 mesta na rang listi pa se sad nalazi na poziciji 409 sa ukupno pet međunarodnih sastanaka. Crna Gora zabeležila je pad na 110. mesto i pet kongresa (bila je na 82, sa osam događaja više). Podgorica i Budva su prošle godine bile na 358. i 460. poziciji sa šest i pet međunarodnih događaja, dok ih ove godine nema na ICCA rang listi.

Read more

Predstavljamo Marka Kragulja, novog člana portala Kongresniturizam

„Elementarno znanje potrebno da se opstane u životu sam stekao u školi i na fakultetu, ali sad mogu da kažem da je bitnost prilike da se radi u pravom timu i pravoj kući mnogostruko veća”, rekao je Marko Kragulj na početku razgovora. U kongresnu industriju je ušao pre punih 15 godina i smatra da je imao sreće jer je imao priliku da radi sa profesionalcima u ovom poslu i od njih je dosta naučio. Marko je do nedavno bio deo internacionalne agencije HRG, a od skoro je nov član tima portala Kongresniturizam, na poziciji Direktora prodaje, i sada želi da stečeno znanje i iskustvo deli, razmenjuje i prenosi, a novim izazovima, koji su pred njega postavljeni, se raduje. Različitost samih događaja i posvećenost poslu je nešto što ga je uvek vodilo, te je siguran da će njegov dalji put sa novim obavezama biti jednako zanimljiv. U kongresnoj industriji si već 15 godina. Koliko su se trendovi u organizaciji poslovnih događaja promenili? Marko Kragulj, Direktor prodaje Vizuelno, skupovi postaju zahtevniji – više audio i video opreme, brzina interneta u prostoru je sada veoma važan detalj koji nekada niko nije ni pominjao. Ukus kafe tokom kafe pauze je verovatno jedino što je ostalo isto kao i ranije, stalno se traže načini da koktel zalogaj bude što zanimljiviji i kreativniji, scena drugačija i prostor jedinstven. Bitna je postala i količina povratnih informacija od učesnika koja se dobija tokom i posle skupa, gde bitnu ulogu imaju nove tehnologije. Traži se da prostori za izlagače budu veći, sale treba da imaju što više mogućnosti promena – čuvena multifunkcionalnost. U agenciji HRG si radio prethodnih 13 godina. Šta te je motivisalo da se pridružiš timu portala Kongresniturizam? Da, to je dug period. I mogu reći vrlo kvalitetno poveden – u odličnoj međunarodnoj agenciji, ali sam imao potrebu za promenom jer promena podstiče nove ideje i stvara nove izazove. Jako mi je drago što sam postao deo jednog, za mene novog, ali u našem poslu već dokazanog, tima koji je fokusiran i ambiciozan. Ovo nije individualan posao i važno je znati da oko sebe imaš ljude kojima veruješ i koji su sposobni. U Kongresnomturizmu sam upravo to prepoznao i priključio se. Šta je za tebe najvažnije u komunikaciji sa klijentom? Iskrenost i realnost. Uvek pazljivo slušati šta neko želi jer često klijent u detaljima kojih nije ni svestan iznosi šta mu je bitno. Onda se treba fokusirati na te elemente. Uvek biti otvoren i direktan u iznošenju onoga šta može da se uradi i šta kao organizatori sve možemo da pružimo. Zahtevi i želje su jedno, a na nama kao profesionalcima u ovom poslu je da uklopimo što više traženih elemenata, ali uvek sa idejom konačnog rezultata. Preciznost i tačnost su jako bitni kako u planiranju tako i u izvođenju bilo kog dešavanja. Tako se stiče sigurnost i poverenje klijenta jer ono nije dato po automatizmu. Koliko si događaja do sada organizovao? Mnogo. Svakako se radi o više stotina. Bilo je tu zaista puno skupova, različitih po broju ljudi, lokalitetu, specifičnim bezbednosnim ili logističkim detaljima. Dosta velikih konferencija gde rade čitavi timovi, tako da nijedan događaj nije isti jer uvek postoje specifičnosti i to je ono što čini ovaj posao dinamičnim i lepim. Koji je događaj za tebe bio poseban izazov? Dobro pitanje – možda organizacija Prvog foruma kulturnih i kreativnih industrija Kine i zemalja centralne i istočne Evrope 16+1, skup koji je bio zaista zanimljiv i izazovan zbog tehničkih detalja, broja delegacija iz različitih zemalja, broja prevodilaca. Bio je to jedan od skupova koji se pamte i posle kog se osećaš ispunjenim. Šta vidiš kao buduće trendove u organizaciji događaja? Ako pričamo o manjim događajima ili tim bildinzima, verujem da će sve više biti organizovani u alternativnim prostorima ili prirodi. Naravno, u meri u kojoj je moguće jer ljudi imaju potrebu za promenom okruženja. Kod velikih konferencija, sve je veća upotreba RFID tehnologije i audio video opreme sa različitim tehničkim detaljima. Nekada je prosečna kongresna torba sadržala minimum kilogram štampanih materijala, brošura, programa skupa itd. Sada je sve to u elektronskoj formi i to je jako dobro. Primena eko prihvatljivih materijala u svim segmentima je u usponu pa je tako i u kongresnoj industriji. Na šta posebno obraćaš pažnju kada se radi o planiranju događaja? Treba povezati i gledati sve kao celinu, jer je jako bitno da od inicijalnog zahteva vidiš kako će sve izgledati kao finalni proizvod. Fokus na samo jednom elementu ili na jednom detalju odvuče pažnju tako da je bitno podsetiti sebe uvek na to šta je kompletna usluga. Zato je važno imati dobar tim oko sebe jer veće skupove ili konferencije uvek radi tim. Isto tako je bitno voditi računa o dobavljačima sa kojima sarađuješ. Ti si odgovoran pred klijentom i za to kako je kuvar pripremio hranu i za kvalitet zvuka u slušalici i temperaturu u sali itd. Kada angažujem transfer kuću, svi navode tip vozila, a ja pitam kako izgleda tabla sa kojom čekate gosta. Često ljudi navode veličinu sale, ali ne spominju koliko toaleta imaju u zgradi. Plastično rečeno, kao da kupuješ TV i svi pričaju o rezoluciji i veličini ekrana, a treba proveriti i kako daljinski leži u ruci i kakvi su dugmići. Najveća satisfakcija u organizaciji događaja za tebe je… Satisfakcija leži u tome da je klijent zadovoljan jer svi mi koji radimo u uslužnoj delatnosti svoju satisfakciju dobijamo kroz zadovoljnog klijenta. Da bi došlo do toga, svi u lancu moraju da profesionalno odrade svoj deo. Kad posle završenog skupa klijent dođe i kaže „hajde da planiramo sledeće dešavanje″ ti imaš osmeh na licu i to je ono što te čini zadovoljnim.

Read more